У доњем току, од извора па све до Кључа, Сана је веома хладна и чиста ријека. Сана се у доњем дијелу тока може окарактерисати као крашка ријека, али не у толикој мјери колико остале крашке ријеке, као нпр. Уна.

Кључ—Сански Мост У овом дијелу тока Сана се може окарактерисати као прелазна ријека, јер током од Кључа перма Санском Мосту има све мање одлика крашке ријеке. У том дијелу тока, у мјесту Врхпоље, Сана прима своју највећу притока, ријеку Саницу која дотиче из правца Грмеча.

Сански Мост—Приједор Од извора, до Санског Моста дужина тока износи 72 км, а разлика надморске висине је 262,52 м. Остатак пада, од Санског Моста, кроз Приједор, до Новог Града, износи 41,21 м. Од Санског Моста па даље, Сана губи све одлике крашке ријеке и поприма одлике нормалног ријечног тока.

Приједор—Нови Град Све до Приједора, ток ријеке Сане задржава правац од југа према сјеверу. У Приједору Сана прави угао од тачно 90 степени и отиче на запад према Новом Граду. 300 m прије него што промјени ток према западу, у Сану се улијева њена десна притока Гомјеница.

До рата у БиХ, фабрика папира у Приједору, Целпак, испуштала је отпадне воде на изласку Сане из града, тако да се даљи ток ријеке, до Новог Града, сматрао загађеним. У рату и након рата, па све до данас, фабрика је угашена, а испуштање отпадних вода одвија се у много мањој мјери.

У другој половини тока између Приједора и Новог Града, Сана представља границу између два историјиска региона, Поткозарја и Подгрмеча.